Петак 21. новембар, 19 часова и 22 минута

(преписка преко вибера)

- Добро вече разредна. Да ли наше одељење може да направи нешто за Ковин Хумано Срце? Шаљем слике. (следи низ фотографија)

- Здраво Павле. Одличан предлог. Морамо пре свега да разговарамо са директорком, а ако се наставник Кирти и остали у одељењу сложе...што да не.

- ...

(следи преписка у вези датих предлога на фотографијама, материјала који су коришћени и финансијама)

- ...

- Мислим да су јелке и Снешко сасвим довољни. Павле, не можемо све. Ипак то кошта. Не знам колико школа има новца на располагању.

- У реду разредна. Разговарајте са директорком.

- Не Павле. Ти ћеш да разговараш са директорком. Твоја је идеја. У понедељак правац директоркина канцеларија, казаћеш шта, како, за кога. Ја ћу са тобом да те подржим, па ћемо да видимо шта ће да се деси.

Понедељак 24. новембар, 8 часова и 15 минута

(директоркина канцеларија)

- Здраво Венера. Можемо Павле и ја на кратко са тобом.

- Уђите, само молим вас кажите ми да долазите због нечег доброг и да није неки проблем у питању.

- Није проблем. Имамо један предлог.

- Еееее добро је. Хајде кажите...

(неколико минута касније)

- Идите код Киритија, договорите се шта је све од материјала потребно, како би школа на време све набавила.

- У реду и хвала.

Понедељак 24. новембар, 9 часова и 5 минута

(зборница)

- Јелице, хајде идемо.

- Тања, где идемо?

- Венера нас шаље код Киртија да требујемо сав материјал који нам је потребан за Празнични базар и за Хумано срце.

- Шта за Хумано срце?

- Објаснићу ти све усупт.

Понедељак 24. новембар, 9 часова и 15 минута

(радионица бравара)

- Добар дан Кирти. Добар дан момци. Јесте ли спремни за рад?

- Увек. Кажите, шта треба?

- ...

(износимо колеги и ученицима почетну идеју, разговарамо, расправљамо и заједнички проналазимо најбоље решење)

- ...

- Тако да ове наше јелке ће бити 3D, а не 2D. А за израду користићемо OSB плоче. За ногаре имамо материјал, рециклираћемо метал са старих столица. Требаће нам зелена боја за јелке, бела за Снешка... Колика да буде висина јелки?

- Једна може 1,50 м, а друга 1,80. Снешко нешто између. И да обавезно црвена фарба... Одох ја, имам час. Јелице ти си следећа. Хвала пуно!

- Наставнице, хоћете ли јелке да буду равне или крецаве?

- Како вам је лакше.

- Како ви кажете тако ће да буде.

- Хајде да видимо како изгледају па ћемо онда одлучити.

Уторак 25. новембар – уторак 16. децембар

(радионица бравара)

А онда смо са речи прешли на дела! Бацили смо се на посао. Уследило је прављење јелки и Снешка, фарбање и на крају украшавање.

Уторак 16. децембар, 15 часова

(Центар за културу Ковин, галерија)

Новогодишњом поставком похвалили смо се и на Празничном базару ученичких парламената основних и средњих школа.

четвртак 18. децембар, око 11 часова и 30 минута

(Делиблато, дом породице Помар)

Потом је уследио најважнији дан, дан за одлазак у Делиблато и предају поставке хуманитарном удружењу „Ковин Хумано Срце“.

 

Оснивач удружења, Помар Ивана, у свој топао дом дочекала нас је и угостила са радошћу и одушевљењем. Уз освежење објаснила нам је да ће јелке и Снешко бити постављени у центру Делиблата приликом поделе пакетића деци. Поносно нам је показала и преостале донације и на чему тренутно ради. Све је указивало да је кућа у јеку припрема за предстојећи догађај – поделу пакетића. Својом отвореношћу и искреношћу, након сат времена дружења, оставила је утисак као да се одавно познајемо и да нам је врата свог дома отворила не особа коју смо тек упознали већ срдачан и добаронамеран пријатељ.

Поред јелки и Снешка, удружењу смо поклонили и три кутије пуне сланиша и слаткиша, плишаних играчака, бојанки, креативних сетова, воштаних боја и сл., а које ће Ивана искористити за прављење пакетића. Све горе наведено, донација је три девојчице и једног дечака. Користимо прилику да се захвалимо Савић Софији и Исидори, као и Шалипур Теодори и Ивану, на несебичном поклону.

Дом породице Помар напустили смо обострано задовољни, уз осмехе и обогаћени новим познанством и искуством. Велики поздрав Ивани, њеном супругу и сину Алекси на указаном поверењу. Ово је крај само једног поглавља, а прича ће се наставити и радујемо се будућој сарадњи.

Овом активношћу ученици су на најбољи начин показали суштину социјалног предузетништва – да се знање, вештине и креативност могу користити за добробит заједнице, а не ради профита и личне зараде. Кроз заједнички рад, одговорност и солидарност створена је вредност која се не мери новцем, већ осмесима, поверењем и осећајем припадности заједници. Управо зато ова новогодишња поставка није била само украс, већ порука да млади могу бити носиоци позитивних промена онда када препознају потребе других и делују срцем. Ово је тај моменат где се слоган удружења и мото наше школе употпуњују.

Слоган удружења: „Мали кораци, велике промене“

Мото наше школе: „Примењујем научено да свет буде бољи“

Велики поздрав и све похвале свима који су се укључили и дали свој допринос овом пројекту, а посебно директорки школе Венери Арсенов-Бојовић која је препознала значај једног оваквог подухвата.

Текст: Хајду Тања

Фотографије: Хајду Тања и Брзован-Цветковић Јелица

Идеју осмислили: Кирилов Павле и Помар Ивана

Јелке и Снешка направили: ученици усмерења бравар-заваривач уз стручно вођство наставника практичне наставе Кирти Томаша

Украшавање јелки и Снешка: Хајду Тања