У једном од оних децембарских дана када град дише спорије, а срца куцају брже, празнична чаролија је оживела. 27.децембра у Ковину, простор испред Центра за културу испунила је радост, смех и она тиха срећа која се најчешће рађа управо у заједничким тренуцима.

„Новогодишња чаролија“ окупила је грађане свих генерација, а најмлађи су били њени прави јунаци. Уз осмехе, радознале погледе и несташне кораке, деца су уживала у сусрету са Деда Мразом, верујући да су жеље, бар тог дана, надохват руке.

Место сусрета и смеха био је штанд Савета за младе, где су се исписивале најлепше новогодишње поруке, делили слатки залогаји и стварала се атмосфера у којој су радост и топлина биле главне звезде дана. Сваки осмех био је доказ да празници почињу онда када их делимо са другима.

Посебну димензију догађају дале су вожње туристичким возићем – седам пута је Деда Мраз прошао улицама Ковина, поздрављајући суграђане и остављајући за собом траг новогодишњег узбуђења и ведрине.

Манифестацију су својим присуством увеличали председница Општине Ковин Виолета Оцокољић и заменик председнице Ратко Мосуровић, који су разговарали са грађанима и подржали све који су својим трудом допринели да овај дан изгледа посебно.

Посетиоци су имали прилику да прошетају између бројних штандова, на којима су представљени ручни радови, производи удружења жена и локалних предузетника, рад Специјалне болнице за психијатријске болести као и радови наших ученика, чинећи да дух заједништва буде опипљив на сваком кораку.

Догађај је званично отворила председница Савета за младе Сара Вулићевић, а празничну сцену додатно су улепшали фолклорни наступи и дечје песме, које су у ритму радости пратиле целокупно дешавање.

Као симбол повезаности и заједничке бриге, украшене су две јелке, много руку и једна порука – слога је најлепша светлост празника.

„Новогодишња чаролија“ је и ове године оставила за собом топао траг – много дечјих корака, блиставих очију и осећај да је Ковин, бар на тренутак, био град у коме празници заиста живе.

И када се светла угасе, а кораци утихну, остаје оно најважније – осећај да смо били заједно. Јер празници не живе у календару, већ у срцима која умеју да им се радују.

Фотографије: 
Венера Арсенов Бојовић
Јелица Брзован Цветковић
Жељка Петровић

Фото колаж:
Жељка Петровић

Текст: 
Жељка Петровић