ПРОСЛАВA ШКОЛСКЕ СЛАВЕ СВЕТОГ САВЕ

Наша школа је 27. јануара у холу школе свечано обележила школску славу – Светог Саву, у духу традиције, поштовања и неговања светосавских вредности.

Прослава је започела ломљењем славског колача и освећењем жита, уз присуство свештеника Српске православне цркве, директора школе, запослених, ученика, родитеља и пријатеља школе.

У уметничком делу програма ученици школе су, уз подршку својих наставника српског језика, и хора извели пригодан културно уметнички програм који је обухватио рецитације, музичке нумере, као и драмски приказ инспирисан животом и делом Светог Саве. Програм је био садржајан и емотиван, наилазећи на топао пријем и аплауз свих присутних.

Директор школе се обратила присутнима, нагласивши значај образовања, знања, међусобног поштовања и васпитне улоге школе, као темеља на којима почива светосавље. Уследила је традиционална подела похвалница ученицима за залагање у струци и промоцију школе, као и додела Светосавске награде истакнутом наставнику. Ове године она је додељена наставници Тањи Хајду, уз велики, громогласан аплауз, који је топлином испунио хол школе.

Уследио је свечани ручак за све. Уз неизоставни славски колач и переце, овог пута нас је угрејао један одличан пасуљ. Све то су нам уприличили наши ученици образовног профила кувар, уз врсну асистенцију колега образовног профила конобар, а све испраћено под будним оком наставника струке.

И за крај, остаје нам да истакнемо право умеће живљења, које су нам упутили  наши учесници програма:

 „Драги ученици, наставници и гости,

Данас не славимо само школску славу, нити се сећамо тек једне историјске личности из давне прошлости. Како је говорио Ава Јустин, Свети Сава је личност коју сваки од нас може и треба да доживи лично – као оца, брата и учитеља.

Као оца, који нас духовном љубављу сабира и чува. Као брата, који разуме наше људске слабости, јер је и сам био човек. И као учитеља, који нам не предаје само лекције из књига, већ лекцију живота – како се постаје прави човек.

На крају, док стојимо овде свечано обучени, док рецитујемо и певамо, једно питање лебди изнад нас. Било би добро да се данас, после толиких векова, искрено упитамо: Угледамо ли се ми уопште на Светог Саву?

Да ли смо данас некога помирили, као што је он мирио браћу? Да ли смо некоме опростили? Да ли учимо ради оцене или ради знања којим ћемо помоћи другима? Ако смо себични, свадљиви и лењи – онда Саву само славимо речима, а срцем смо далеко од њега.

Зато, нека нам данашњи празник не буде само дан за прославу, већ дан за преиспитивање. Потрудимо се да личимо на свог Учитеља, како би нас он данас, после толико векова, могао препознати и назвати својом децом.

Срећна вам слава!“

Тим за маркетинг школе