Постоје они дани у средњој школи који се не заборављају, а крајем септембра 2025 године засигурно је један од таквих. Док су ходници школе можда тихи, наша школска економија одисала је животом, прашином и мирисом зрелог кукуруза. Тог сунчаног уторка, успешно је обављена вршидба на 15 хектара школског земљишта.
Није то био само обичан пољопривредни задатак – био је то испит зрелости за све нас. Под будним оком наших професора, али уз звук моћног комбајна који је сигурно крчио пут кроз високе стабљике, гледали смо како се плодови вишемесечног рада претачу у златну реку зрна.
Шта смо научили?
Стрпљење: Од прве бразде до данас, природа нас је учила да ништа не бива преко ноћи.
Заједништво: Свака приколица напуњена до врха била је заједничка победа свих нас којима су руке биле прашњаве, а осмеси широки.
Поштовање земље: Ових 15 хектара није само површина, већ наша највећа учионица под отвореним небом.
Док смо посматрали како се црвене приколице пуне златним зрневљем, схватили смо да су средњошколски дани управо такви – пуни изазова, али и прелепих тренутака када видимо резултате сопственог труда. Ова жетва није само попунила силосе, већ је оставила траг у нашим сећањима на једно посебно септембарско поподне.
