Постоје циљеви које остваримо онда када смо планирали. А постоје и они који нас стрпљиво чекају, понекад годинама, док живот исписује неке друге странице наше приче.

Наша колегиница Јелица је пре доста година, уписала Пољопривредни факултет Универзитета у Београду. Имала је своје планове, амбиције и жељу да стигне до дипломе. Међутим, живот је за њу имао другачији распоред. Различите околности, обавезе и животни изазови одлагали су завршетак студија. До дипломе је остало још свега седам-осам испита, али се повратак на факултет изнова одлагао.

Ипак, неке жеље не нестају. Само се понекад повуку у други план, чекајући прави тренутак.

А онда је Јелица одлучила да се врати тамо где је некада стала. Да настави започето, савлада преостале препреке и докаже себи да године, паузе и животне околности не морају бити разлог да одустанемо од онога што желимо.

И успела је!

Јелица је дипломирала на Одсеку за воћарство и виноградарство Пољопривредног факултета Универзитета у Београду, одбранивши дипломски рад под називом „Специфичности гајења винове лозе на песковитом земљишту“ – са највишом оценом!

Ова десетка није само оцена на дипломи. Она је резултат знања, рада, стрпљења и истрајности. Она је потврда да труд нема рок трајања и да није важно колико је времена прошло од првог корака, већ да ли смо спремни да направимо и онај последњи.

Јеличин успех нас подсећа да образовање није трка са временом, да никада није касно за нови почетак и да неке ствари заиста вреди сачекати. Понекад је највећа победа управо у томе што нисмо заборавили шта смо некада желели и што смо пронашли снагу да то остваримо.

Драга Јелице, честитамо ти од срца! Поносни смо на тебе, радујемо се твом успеху и желимо да ти ова диплома буде само једна од многих лепих потврда свега што знаш, можеш и јеси.