Након што су ученици и наставници наше школе у оквиру RYCO пројекта „SuperSchool” у мају месецу посетили Берат, дошао је ред и на нас да угостимо наше нове пријатеље из средње стручне школе „Кристо Исак“. За термин узвратне посете одређена је прва седмица октобра, па је постојала бојазан да ли ће нам термин посете и кишовита јесен покварити дружење, али на срећу, испало је посве супротно. Лепо време и благодети Михољског лета, омогућили су нам да дружења и готово све планиране активности спроведемо у природи. Поред посете нашој школи и обавезних свакодневних радионица које су држане у читаоници библиотеке „Вук Караџић“ у Ковину или у просторијама Црвеног крста, наше смо госте водили на Дунав, у вожњу шајкама до Смедеревске тврђаве, у штетњу стазама по Делиблатској пешчари, у посету Октобарском ликовном салону, и повели у пешачку туру по историјским локалитетима у нашем граду. Oсим гостију, и поједини су се наши ученици  по први пут сусрели са неким од ових знаменитости, што смо сазнали из њихових каснијих коментара. Након завршене посете, и учешћа у пројекту SuperSchool, наши су нам ученици укратко сумирали своје утиске:

„Било ми је феноменално током обе размене. Надам се да ћу поново био део неког оваквог пројекта.“ – Вук Којић

„Обе размене су биле сјајно искуство. Много сам научила и о њиховој култури и обичајима, као и о историји Ковина коју нисам знала, иако живим у Ковину цео свој живот. Сјајно сам се провела и срећна сам што сам стекла нове пријатеље. Надам се да ћу бити део оваквих пројеката и у будућности.“ – Ивона Јованов

„Иако нисам имао нека посебна очекивања од пројекта, сам пројекат и пријатељства која сам стекао су ме потпуно одушевили. Знам да ћемо остати у контакту, с обзиром да постоје друштвене мреже које нам омогућавају да се чујемо и видимо, иако смо хиљаду километара далеко. Све у свему, било ми је јако лепо, а пројекти овог типа су права ствар јер зближавају људе разних вера и нација. Ми, који смо учествовали у овом пројекту, смо доказ тога.“ – Вук Шекуларац

 „Ово је било једно лепо искуство. Пошто је од прве размене, то јест, нашег одласка у Берат, прошло 5 месеци, била сам срећна што се поново видим са пријатељима које сам стекла током прве размене. Сваки тренутак који смо провели заједно је био леп и испуњен, али је на мене најлепши утисак оставила журка. Тад сам се супер провела. Скакали смо сатима. Било ми је тешко да се поздравим са њима када су одлазили, али се надам да ћемо се опет видети у будућности.“ – Барбара Миладиновић

„Свидео ми се овај пројекат и надам се да ће још бити сличних пројеката. Било је врло занимљиво упознати особе из неке друге средине и учити и стицати нова искуства.“ – Стефан Ивковић

 „Иако се нисмо видели 5 месеци, било је као да се нисмо ни растајали. Поред оних пријатеља које смо познавали, упознали смо и неке нове који су заменили оне који нису могли да дођу. Сваки од пет дана које смо провели заједно је био испуњен активностима на којима смо се још више зближили. Сваком ученику ове или неке друге школе бих пожелела да проживи овако нешто, јер се оваква искуства памте до краја живота. И, наравно, надам се да ћу их све поново видети, ускоро.“ – Дуња Петровић

 „Супершколе су одличан пројекат. Осим што сам био у могућности да путујем и научим много тога новог, имао сам прилику да упознам нове другаре. Уживао сам у сваком тренутку проведеном у дружењу са њима.“ – Матеја Михајловић

„У ових недељу дана, колико је трајала размена у Ковину, сам упознала неке нове другаре, а оне које сам знала, од посете Берату, сам упознала још боље. Сваког од њих бих могла да назовем својим пријатељем. Сјајно сам се забављала и волела бих да се овакви пројекти чешће реализују.“ – Емилие Пријовић

„У току размене ми је било баш лепо. Упознао сам нове људе, имали смо едукативне и занимљиве радионице, које су нас, између осталог, зближиле. Моја омиљена активност, поред вожње шајком, припреме хране у школи, радионица у Црвеном крсту и градској библиотеци, је био излет на Чардак и шетња по шумској стази. Све време смо се споразумевали на енглеском језику, у чему сам додатно уживао. Ово искуство ћу дуго памтити и драго ми је да сам био део оваквог пројекта.“ – Илија Живановић

„На почетку овог пројекта смо посетили Берат – град у Албанији. То је била прва размена која се десила у мају. Стекао сам нове пријатеље, и након те посете сам знао да ћу их видети поново кад буду дошли у Ковин. Једва сам дочекао октобар и њихов долазак. Али, пре него што су дошли, с обзиром да смо у сталном контакту, сазнао сам да стиже 5 нових ученика, јер неки од наших пријатеља нису могли да дођу. Хтео сам да их дочекам, тог 1. октобра, али пошто су у Ковин стигли касно, решио сам да их пустим да се одморе. Следећег дана, 2. октобра, имали смо радионицу у библиотеци, а затим смо отишли до школе, где смо заједно припремали ручак. Након тога смо их испратили до хотела. Тај дан је пребрзо прошао. Наредни дан, 3. октобар, је био интересантан јер смо се возили шајком по Дунаву, након вожње смо ручали и имали слободно време, које смо провели заједно. У среду, 4. октобра смо имали радионице у библиотеци и тог дана сам се зближио и са оних 5 ученика које нисам познавао, пре ове посете. Након библиотеке смо ишли у италијански ресторан на ручак. 5. октобра смо били на Чардаку, где смо играли одбојку, фудбал, бадминтон и шетали по шуми. Након шетње смо имали предавање у Црвеном крсту, а после тога слободно време. Последњег дана, 6. октобра, смо шетали по Ковину и упознавали се са историјским занимљивостима. Том приликом сам сазнао много тога новог. Те вечери је била и опроштајна журка, која је била незаборавна. У суботу, 7. октобра су отишли кући. Отишао сам да се поздравим са њима и пожелим им срећан пут. Наравно, од онда смо све време у контакту. Дописујемо се и чујемо телефоном. Све ово што сам навео је био кратак приказ активности током тих 5 дана (то јест 7, ако рачунамо дан њиховог доласка и одласка). Захваљујући овом пројекту много ми је лакше да се споразумевам на енглеском језику. Сваком бих пожелео да прође кроз овакво искуство, јер сам сада свестан колико је све ово што сам доживео значајно за мене. У суштини, било ми је толико лепо, да мислим да не могу да нађем довољно добрих речи да пренесем како се осећам.“ – Јован Чичић

Координатори пројекта Милош Савић и Биљана Гајић